O istraživanju

Kao deo doktorskog rada "Publika digitalnih medija: informisanje na internetu" (prijavljenog na Fakultetu političkih nauka u Beogradu) radim i istraživanje korisnika interneta. Od bezbroj stvari koje je moguće raditi onlajn mene zanima praksa informisanja o aktuelnim događajima. Pod događajima podrazumevam one koji su od društvenog značaji, koji, hteli mi to ili ne, imaju uticaj na naše živote.  Ko, šta, kada, kako i zašto koristi da bi saznao šta se zbiva? Da li mu (ili joj) je dovoljno da dobije informaciju ili želi i da kaže šta misli o tome? Ili o nečemu o čemu mediji ćute?

Da bih to saznala, potrebna mi je pomoć ljudi koji koriste internet za informisanje i koji su voljni da odvoje malo vremena (između pet i deset minuta) da popune anketu. I to je prvi deo istraživanja.

Drugi deo istraživanja će činiti intervjui sa ljudima koji bar povremeno učestvuju u onlajn diskusijama o društveno aktuelnim temama, bilo tako što tvituju o njima, komentarišu vesti na sajtovima, pišu blog, postavljaju postove na Fejsbuku... Ukoliko spadate u tu grupu i odvojili biste jedan sat (koliko će otprilike trajati intervju) zamolila bih vas da mi pošaljete mejl na publika.blog@gmail.com.

Svi podaci koje prikupim ovim putem će služiti samo u svrhe izrade rada - anketa je anonimna, a identitet osoba sa kojima ću raditi intervjue će biti tajan.

Najiskrenije hvala svima koji odvoje vreme da učestvuju u ovom istraživanju.

Facebook istraživanje o „emocionalnoj zarazi“

U Americi je mnogo prašine podignuto oko istraživanja koje je sproveo Facebook na svojim korisnicima sa ciljem da potvrdi tezu o postojanju „emocionalne zaraze“. Iza ove, pomalo rogobatne sintagme se krije ideja da se emocije prenose, odnosno da ljudi svojim raspoloženjem utiču jedni na druge, čak i nesvesno. 

Da bi to proverili, u Facebook-u su dodatno selektovali poruke za 689.003 ljudi. Mimo parametara na osnovu kojih stalno selektuju postove, sada je za neke ljude smanjen, a za neke povećan broj pozitivnih, odnosno negativnih poruka koje su im prikazivane tokom jedne sednimce i praćen je sadržaj (odnosno emocionalna obojenost) poruka, koje su oni pisali tokom naredne. Da li su poruke pozitivne ili negativne određivano je na osnovu prisustva jedne pozitivne ili negativne reči.

Najviše debate (ali i ljutnje i pretnje tužbama) je izazvala činjenica da ispitanici nisu znali da su deo eksperimenta. I dok sa stanovišta Facebook-a nije urađeno ništa nezakonito jer pristajući da ga koristimo, pristajemo i na korišćenje svega što postavljamo na FB i za istraživanja (ako niste pažljivo čitali, da znate da i to postoji), druga strana misli da je to grubo kršenje pravila koji važe za istraživanja ljudskog ponašanja i koja podrazumevaju informisani pristanak učesnika.   

O da li (ili priča o dilemama)

Pravljenje onlajn ankete je povezano sa brojnim nedoumicama. Navešću samo neke.

 Koji alat koristiti za njeno pravljenje? Google form, survey monkey, tvojstav ili  nešto treće? Svaki izbor nosi sa sobom određene kompromise. Ja sam se odlučila za google form. Servis je besplatan, a važna posledica toga je da možete da prođete kroz čitav krug - pravljenje ankete, testiranje, popunjavanje, korišćenje podataka (provera njihovog zapisa, prikaza, eksportovanja u različite formate) i da vidite da li vam odgovara pre nego što distribuirate upitnik i prikupljanje podataka počne. Takođe, možete da proverite šta je moguće od nekih opcija koje su vam zanimljive. Meni je bilo važno da postoji 'skip' funkcija (prikazivanja određene serije pitanja u zavisnosti od odgovora na prethodno), kao i opcija da se anketa ugradi u blog. Time sam rešila jednu dilemu.

 No, taj izbor je otvorio neka nova pitanja. Recimo, koji jezik koristiti? Ako sve ostavite na engleskom, a ukucate svoja pitanja i moguće odgovore na srpskom, poruke o preskočenom pitanju, kao i opcija da nešto dopišete će biti na engleskom. Možda to ljude ne bi odbilo od daljeg popunjavanja, ali izgleda aljkavo i nije u redu pretpostaviti da je svim potencijalnim ispitanicima blizak engleski. Bar se meni tako čini. Ako podesite srpski, imate podržanu samo ćirilicu. I to je u redu, sem ako anketu ne stavljate na latinični sajt. Što sam ja uradila, pa sad živim sa tim kompromisom.

 A ni tu nije kraj. Dileme se nastavljaju: Na koliko strana podeliti anketu? Da li ubaciti neku sliku (samo da ljudima bude simpatičnije)? Da li prikazati progres bar? Da li obeležiti obavezna pitanja? Ukratko, šta uraditi da iskustvo popunjavanja ankete ljudima koji bude dovoljno prijatno da ne odustanu na pola? No, to je tema za neko drugo istraživanje.