U Americi je mnogo prašine podignuto oko istraživanja koje je sproveo Facebook na svojim korisnicima sa ciljem da potvrdi tezu o postojanju „emocionalne zaraze“. Iza ove, pomalo rogobatne sintagme se krije ideja da se emocije prenose, odnosno da ljudi svojim raspoloženjem utiču jedni na druge, čak i nesvesno. 

Da bi to proverili, u Facebook-u su dodatno selektovali poruke za 689.003 ljudi. Mimo parametara na osnovu kojih stalno selektuju postove, sada je za neke ljude smanjen, a za neke povećan broj pozitivnih, odnosno negativnih poruka koje su im prikazivane tokom jedne sednimce i praćen je sadržaj (odnosno emocionalna obojenost) poruka, koje su oni pisali tokom naredne. Da li su poruke pozitivne ili negativne određivano je na osnovu prisustva jedne pozitivne ili negativne reči.

Najviše debate (ali i ljutnje i pretnje tužbama) je izazvala činjenica da ispitanici nisu znali da su deo eksperimenta. I dok sa stanovišta Facebook-a nije urađeno ništa nezakonito jer pristajući da ga koristimo, pristajemo i na korišćenje svega što postavljamo na FB i za istraživanja (ako niste pažljivo čitali, da znate da i to postoji), druga strana misli da je to grubo kršenje pravila koji važe za istraživanja ljudskog ponašanja i koja podrazumevaju informisani pristanak učesnika.   

Priču dadatno komplikuje i činjenica da su u istraživanju učestvovala i dva istraživača sa Kornel univerziteta, zbog čega je i akademska zajednica upletena u debatu, kao i to da su predmet istraživanja bile emocije. Pomisao da neko može da eksperimentiše emocionalnim stanjima ljudi,bez njihovog znanja, izazvala je, u najmanju ruku, nelagodu. Sakupljanje podataka o potrošačkim navikama je jedno, ali diranje u raspoloženje je nešto sasvim drugo.

Debata o etičkoj dimenziji ovog eksperimenta je poprilično zasenila priču o rezultatima, koji su, ništa manje problematični. Iako je naslov teksta „Eksperimentalna potvrda emocionalne zaraze masivni razmera kroz društvene mreže“ navedeni rezultati ne podržavaju ovakav iskaz. Naime, najveća promena je izmerena kada je smanjen ’dotok’ pozitivnih postova, i posmatrano da li ljudi manje koriste pozitivne reči u svojim statusima. Nađeno je da postoji umanjene za  0,1% reči, što je jedna reč u 1000. U istim okolnostima, broj negativnih reči je porastao za 4 u 10.000. Tako da je još jedno važno pitanje u debati – da li ovi brojevi išta dokazuju? I koliko se uopšte priča o prenosu i iskazivanju emocija može istraživati na ovaj način? 

Ako vas tema zanim, preporučujem:

http://www.pewresearch.org/fact-tank/2014/07/02/facebooks-experiment-is-just-the-latest-to-manipulate-you-in-the-name-of-research/

http://www.wired.com/2014/06/everything-you-need-to-know-about-facebooks-manipulative-experiment/?mbid=social_twitter

kao i https://medium.com/@scottrob/facebooks-going-to-be-ok-but-science-is-taking-a-hit-fd512b250f3e

Originalni tekst možete videti na http://www.pnas.org/content/111/24/8788.full.pdf